Njegova estetika nikada nije bila trenutna, ona je bila ritual, a crvena koju je izabrao nije bila samo boja, već jezik, znak strasti, moći i suverene sofisticiranosti. Svaka silueta koju je stvarao bila je istovremeno skulptura i poezija. Savršen balans između drame i intime, luksuza i stvarnog života.
Prvi šavovi..
Rođen 1932. godine u Lombardiji, Valentino Garavani još kao dečak oseća magnetizam lepote, tkanina, boja i preciznih linija koje oblikuju granicu između stvarnosti i sna. Sa samo sedamnaest godina napušta Italiju i odlazi u Pariz, grad mode i fantazije, gde upisuje prestižnu Chambre Syndicale de la Couture Parisienne. U tišini ateljea Guyja Larochea, Balenciage i Jean Dessèsa, Valentino pravi svoje prve, neiskusne, ali odlučne korake ka onome što će kasnije postati legenda.
Po povratku u Italiju, početkom šezdesetih, njegov talenat dolazi u središte pažnje. 1959.godine otvara svoj studio uz pomoć svog oca, a već naredne godine Valentino upoznaje Giancarla Giammetti, koji postaje njegov partner u biznisu i u životu.
Haljina „La Fiesta“ | Izvor: IG @madamearabia
Džeki Onazis na venčanju nosi Maison Valentino“ | Izvor: IG @eugeinagaravani
Boja njegovog života
Valentino je po povratku iz Italije jasno definisao svoju viziju: spojiti francusku sofisticiranost sa italijanskom strašću.
Ta ideja ubrzo dobija svoju najupečatljiviju formu u haljini iz kolekcije proleće/leto 1959, koja će zauvek promeniti tok modne istorije. „La Fiesta“.
Jednostavna, crvena, bez bretela. Nikada samo haljina, ona je emocija, stav i njegov neizbrisiv potpis. Tada se rađa Valentino crvena boja, koja neće živeti samo kao znak prepoznatljivosti, već kao osećaj utkan u svaku njegovu kreaciju, od kog se do samog kraja nije oprostio.
Ta strast prema crvenoj boji nije slučajnost, ona dolazi još iz Valentinovog mladog doba, baš onda, kada je po običaju, gledajući operu “ Carmen “ sa svojim ocem, uočio, ali pre svega osetio, lepotu crvene, nadjačavši crnu i belu…
„Opčinjen, ugledao sam ženu sa sedom kosom u jednoj od loža, veoma lepu, obučenu u crveni somot. Među svim bojama koje su nosile ostale žene, delovala je jedinstveno, izdvojena u svom sjaju. Rekao sam sebi da ću, ako ikada postanem dizajner, mnogo koristiti crvenu boju”. rekao je jednom prilikom Valentino.
Godine 1962, pod svetlima raskošne sale Bianca u Palati Pitti u Firenci, predstavlja ,kolekciju savršeno skrojenih večernjih haljina. Uspeh je bio trenutan i istorijski. Po prvi put, francuski Vogue posvećuje naslovnu stranicu jednom italijanskom dizajneru.
Elizabet Taylor se udaje za Ričarda Bartona u Valentino haljini | Izvor: IG @rtelifestyle
Polet u zvezde
Već 1968. godine, Valentino ulazi u orbitu svetske slave kada Jacqueline Kennedy bira njegovu haljinu za svoje venčanje sa Aristotelom Onassisom. Minimalna, moderna, bez viška detalja, a opet apsolutno moćna, ta haljina označava trenutak kada Valentino prestaje da bude samo talentovani krojač i postaje kulturni fenomen.
Njegov potpis nikada nije bio samo u kroju ili boji, već u načinu na koji haljina priča priču žene koja je nosi, suptilno, ali neosporno.
Tokom decenija koje su sledile, Valentino je kroz tkaninu ispisivao istoriju. Elizabeth Taylor u njegovim kreacijama pronalazi savršen spoj glamura i aristokratske elegancije. Audrey Hepburn postaje simbol nenametljive ženstvenosti i lične slobode izraza.
Princeza Diana, Sophia Loren, Jessica Lange i Julia Roberts nose njegovu estetiku kao znak večne elegancije. Svaka haljina se pretvara u neponovljiv trenutak koji spaja senzualnost i snagu.
Valentino je učinio da moda ne bude samo odeća, već istorijski zapis. Zapis koji žene nose na sebi dok osvajaju svet.
U decenijama koje su dolazile, njegovo ime ostaje izbor za trenutke koji prevazilaze modu i postaju zabeležen trenutak, osećaj i poruka. Keira Knightley na crvenom tepihu, Lady Gaga u eteričnoj plavoj haljini, Naomi Campbell u modernim reinterpretacijama njegove estetike.
Ikona stila XX veka – Odri Hepbern | Izvor: IG @wendyiles_hair
Godine 2007. Valentino Garavani odlučuje da se povuče. Kao završni čin, njegova poslednja revija Proleće/Leto 2008 postaje omaž iskazu njegovog stvaralaštva, ali i simbolu svega što Valentino jeste. Svaka manekenka obavijena crvenom. Ti komadi nisu samo crvene boje, oni u sebi nose sentiment i pozdrav, ali nikako zbogom. Bio je to emotivan, ali dostojanstven oproštaj, u njegovom prepoznatljivom stilu.
Valentino kući pridružili su se Maria Grazia Chiuri i Pierpaolo Piccioli, koji su od 1999. godine redefinisali jezik kuće, unoseći više nežnosti, romantike i poetične lakoće. Nakon 2016, Piccioli samostalno vodi Valentino u jednu od njegovih najsnažnijih savremenih era.
Godine 2024, kuća Valentino otvara novo poglavlje dolaskom Alessandra Michelea na mesto kreativnog direktora po ličnoj želji Valentina Garavanija. Njegova misija je jasna: povratak glamuroznim i raskošnim korenima brenda, kroz poštovanje nasleđa i hrabru reinterpretaciju svega monumentalnog što je Valentino Garavani stvorio.
Ovo nije kraj jedne modne karijere, već tiho zatvaranje poglavlja u kojem su ženstvenost, disciplina i raskoš postojale u savršenoj ravnoteži.
Valentino odlazi, ali njegova ideja elegancije ostaje: u svakoj silueti, u svakom sećanju, u svakoj ženi koja zna da prava lepota nikada ne traži dozvolu da postoji.
Ciao Valentino.
With love, MiaMaya
